Malo ko je još ostao uskraćen za vest da sam završila fakultet, diplomirala. Što i nije neka
vest, ako ćemo pravo...
Ipak, neskromno ili ne, ponosna sam.Jer, u trenutku kada moj život nije ličio ni na šta,
ponajmanje na život, odlučila sam da uradim nešto za sebe.
Jedna od odluka, koje sam tada donela bila je da ovoga puta, ne samo završim falultet,
već i da diplomiram.Da nešto uradim od početka do kraja, kako treba....
Zapravo, rešila sam da ponovo zavolim sebe....
Da, tog nekog jutra, pre četiri godine, ono nešto što sam videla u ogledalu, najblaže rečeno,
bilo je ogavno.
I nije fakultet uopšte važan.To može svako, ko je dovoljno uporan. Ta diploma, za mene predstavlja
nešto drugo: da ne smem više nikada da sumnjam u sebe!
Da više nikada ne dozvolim da živim neki drugi život, koji nije moj, koji nisam ja!
Da se više nikada ne ne plašim dana koji dolazi, samo zato što sam prethodnog uspela
da ostanem živa....
Da je bilo lako...nije....
Da sam se često pitala, koji mi je ovo trebalo...jesam....
.....Te tri godine studiranja, su zapravo moj neki način povratka sebi, onakvoj kakvu sam poznavala.
Povratak onoj koju mogu da pogledam u oči. Sa zadovoljstvom.
I da je delim sa svetom, jer vredi.
A diploma je samo simbol SLOBODE za koju sam se na kraju izborila.
I ne dam je više nikome.
Нема коментара:
Постави коментар